Poslednji put sam radila krempite sa mojim tatom dok sam živela u Zagrebu. Tata je na jednom službenom putu u poslovnom vozu Zagreb-Beograd upoznao jednog slastičara koji mu je dao recept za krempite i tata i ja smo ga odmah isprobali udruženim snagama (lakše je u dvoje). Kako sam 1987 godine napustila Zagreb krempitu nisam radila ni sama ne znam koji je razlog. Listajući moju ručno ispisanu svesku naišla sam na recept i odlučila sam da ih napravim na sećanje na moga tatu i na neka sretnija, opuštenija vremena u celom svetu.
Komentari