Ovaj džem smo mama i ja spremile prvi put pre nešto više od 40 godina. U mojoj knjizi za domaćinstvo nalazio se recept za SOK od dinja i kupina koji se spremao u sokovniku. Ja sam oduvek bila zainteresovana za kuvanje i isprobavanje novih recepata, a mama me je podržavala u tome, pa sam je nagovarala da spremimo taj sok (u selu smo imali svoje dinje, a divlje kupine su svuda rasle po vrzinama, trebalo ih je samo nabrati). Mami nešto nije baš odgovaralo da sa tavana skida sokovnik koji nije korišćen nekoliko godina i za koji nije bila sigurna ni da li je još u funkciji pa je predložila da spremimo: DŽEM. Ja sam se složila. Stavile smo jednake količine voća, i toliko šećera (mama je to odredila na osnovu svog iskustva sa drugim džemovima) i dobile džem koji nas je oduševio i bio je uvek broj jedan u našoj kući (čak i ispred džema od kajsija - jedino smo više voleli domaći džem od šipuraka). Davno već nemamo svoju baštu, ne idemo u selo, i ja od svoje udaje (već 17 godina) nisam spremala ovaj džem. Ove godine uzimamo domaće kupine od jedne komšinice pa sam se potrudila da pronađem i odgovarajuću dinju i prvi put, bez mamine pomoći, sasvim sama spremim svoj omiljeni džem. Ispao je fenomenalno: i boja i ukus i gustina, a i miris, posebno što sam uz dinju i kupine dodala i vanilu.
Komentari