Jedna priča o hlebu: Deco ne znate vi šta je glad, mi smo kupili mrve hleba sa stola i jeli, ni jedna mrvica nije smela da padne dole i da se zgazi. Ako bi slučajno pala, na brzinu bismo je podizali, prekrstili bismo se i poljubili je.Mi smo oduvek poštovali hleb. To nam je ponekad bila jedina hrana, hleb sa deset kora. Poštujući hleb, mi smo poštovali svoje pretke, pa i sebe. Bacati hleb značilo je privlačiti nesreću na sebe. Znali smo ko smo i odakle smo. Kad je bilo dovoljno hleba mi smo bili srećni.
Komentari