Da li ste nostalgični? Da li vas zalogaj spremljenog dezerta vraća u neko bezbrižno vreme? I šta prvo pomislite kada ugledate neki recept iz davnina? Kada sam ugledala ovaj recept uhvatila me je neka nostalgija. Ustvari ne znam da li je nostalgija ili sam počela da zamišljam sve te haljine, šešire, devojke koje isprobavaju u salonima. Da li ste znali, pre Drugog svetskog rata u salonima kod vrhunskih krojača i krojačica obavezo se služilo nešto ''dok čekate''. To su bili sok, čaj, kafa i za pojesti. Vodilo se računa i o veroispovesti, i o postu pa tako imamo salonske recepte koji su se odomaćili u kućama jer su obično kuvarice za salon bile i domaćice u kući vlasnika salona. A kakvih je sve haljina bilo, kakvih aksesoara. Pa sandala i cipela sa šnalama specijalno poručenim. Takvih je isto delicija bilo. Torti, kolača, slanih peciva, sladoleda, limunada, čajeva i kafa. I dok čekate zakazani termin ''Maro, deder posluži gospođicu Pavlović kafom i parčetom zalivene pite sa jabukama''. A ti ''salonski'' recepti kružili su od kuvarice do kuvarice. Od domaćice do domaćice. I svaki salon je imao po neki prepoznatljiv delikates. Tako je po priči moje bake Jelene Pavlović jedan salon imao najbolju zalivenu pitu sa jabukama. A o recept su se bukvalno otimali. Moja prababa je želela ovaj recept ali nikako nije uspevala da ga dobije. Dok sudbina nije umešala svoje prste. Elem, moj pradeda je bio upravnik zatvora u Nišu i visoki političr.Dok je moja baka bila mala a i kasnije posluga koju su imali su bile osuđenice iz zatvora. One koje su imale lakša krivična dela jedva su čekale da budu služavke kod mog pradede jer im je u neku ruku to znčilo slobodu. Tako je došla izvesna Zorka da bude kućepaziteljka na godinu dana. A toj Zorki je rođena sestra radila u salonu koji je služio zalivenu pitu od jabuka. I tako je recept dospeo kod nas. Ja sam ga slučajno pronašla u moru cedulja koje imam. Pa prijatno!
Komentari