E za ove Mitine šešire moram da budem malo opširna. Da vam ispričam kako su nastali. Vrlo zanimljiv lik taj Mita. O njemu bi film mogao da se napiše. Elem, u jednom selu kraj Niša živeo je pre prvog svetskog rata čovek koga su zvali Mita ŠPICLOV. Možete misliti kakav je to čovek bio. Nadimak špiclov mu je nadenuo jedan povratnik iz Beča misleći da radi za neku tajnu službu. A ‘’špiclov’’ je inače izraz iz nemačkog rečnika i označava istražnog policajca na zadatku. A kod nas se odomaćio za nekog doušnika ili cinkaroša koji radi za državnu službu, posebno za tajnu policiju u ondašnje vreme.. Kasnije se značenje proširilo pa danas kada kažemo da je neko špiclov obično se misli da je lukav, prepreden. Istina je bila sasvim drugačija što se tiče našeg junaka iz recepta. Mita je imao ženu ali nije imao dece i imao je samo jednog sestrića od rođene sestre koji je studirao u Beču. U to vreme dosta naših se školovalo u Beču. Daklem, u okolnim selima pa i šire Mita je bio poznat kao osoba kojoj možeš da se obratiš za pozajmicu uz određenu nadoknadu. Nešto kao današnji zelenaš. Samo tada je bilo i u naturi. I glavne mušterije su mu bile kockari. Pričalo se da su mu podrumi bili krcati od raznih ‘’naplata’’ koje je davao nekom trgovcu u Nišu da prodaje. Znao je on vrlo često da putuje za Beč kod tog sestrića jer je i tamo imao, da kažem uspešno tržište. Kockara je imalo svuda posebno među studentima. I kad god bi se on vraćao iz Beča kupovao je po jedan ili dva damska šešira iz luksuznih radionica. I sad bi svi pomislili srećne li njegove žene kad je obasipa poklonima. Međutim istina je sasvim drugačija. Prvo je Persida iz susednog sela počela da nosi damski šešir iz Beča, pa onda žena kovača Đoke, pa udova pokojnog Miluna Crnogorca. I tako jedno desetak žena koje je obradovao Mita. I na kraju se ispostavilo da kad god je žena išla u Nišku banju, Mita je je imao žensko društvo. I naravno svaka je želela šešir. I sad zamislite seoske žene koje nose šešire iz Beča. I tu se našao jedan pekar bugarin koji je sabrao dva i dva i napravio pecivo kao svojevrsno podsmevanje celokupnoj situaciji. A u ‘’Mitino’’ doba Bugari su slovili za jako kvalitetne pekare. Imali su odlične recepte koji su se zadržali kod nas do danas. Posebno sa punjenim testima. Pa eto ja rešila da se podsetim te priče i napravim pecivo.
Komentari