Hiljadu i jedan đuveč sam spremila. Mnogo različitih posnih đuveča. Prosto obožavam to šarenilo povrća u đuveču. Svaki put kada na red dođe đuveč ja nešto izmislim novo. Znate li kako se najlakše nešto izmišlja za đuveč? Otvorite frižider i pogledate. U ćošku jedna paprika još dan i propala bi, jedan paradajz koji je bio zelen kada ste ga kupili pa je sada taman, imam ostatke boranije, graška, krompira, šargarepe...Jupiiii imam za đuveč. A onda pogledam u teglu gde mi je pirinač i shvatim da nemam ''kočanski'' više ni zrnce. Onda lepo zavučem ruke u budžak gde mi stoje zalihe ''za neki smak sveta ili invaziju vanzemaljaca'' i pronađem kesu pirinča dugo zrno od kilogram, koju obično kupim na nekom sniženju za bambadava. Posle razmišljam da nije onaj plastični iz Indije ali već sam kupila. I vala uvek ga slatko potrošim. Izvini, koji pirinač koristiš? Kako koji pa onaj kočanski okrugli, krupan, ''5 zrna u kilo'', beo kao pucka 200 dinara kilogram. A u kesi dugačko zrno od 70 dinara za kilogram. Imam ja negde i onaj lomljeni koji obično kupim za Karman čorbu. U Niš(u) na pijaci jedan lik prodavao iz džaka ''polomeni'' pirinač. Kakav ti je be to ''polomeni'' pirinač? A be sestro to je perinač najbolji, nesi probala takav. Sam' gu ja prodavam u ceo Niš. I tako hteo ne hteo ti kupiš ''polomen'' pirinač.
Komentari