Recept za domaće kantucine sam dobila još kao devojčica od naše komšinice tetka Bebe, koja nije imala svoju decu, ali je nas decu iz zgrade u kojoj smo zajedno stanovali, često pozivala na kolače. Iznosila je pred nas veliku metalnu kutiju punu sitnih, trajnih kolača, a mi smo ih jeli u slast. Ne secam se da li sam recept trazila ja ili mi ga je ona dala, bio je uredno kucan na pisaćoj mašini što je njen suprug radio. Svaki put kad pravim kantucine (mi smo ih zvali vekniče jer tad im nismo znali pravo ime) ja se setim te drage žene. Napravila sam ih pre 15 dana računajući da će potrajati, ali su nestali posle 3 dana. Veoma su ukusni i najbolje ih je jesti uz čaj, kafu, mleko... Dugo mogu da stoje.
Komentari