Iako mu je ime slatko, ovaj kolač uopšte nije toliko sladak. Onako..potaman. Vrlo jednostavan, ali mi je pažnju privukla priča kako je recept stigao u Novi Zeland. Prvi put sam ga probala u restoranu Depot i jako se i meni, a i ostalim gostima svideo. Ali priča vlasnika i čuvenog kulinara Al Brown je bila veoma interesantna. Kao mlad kuvar ,pre nekih 30-tak godina on je radio u restoranu La Luna na St Laurent Bulevaru u Montrealu, Kanada. Posao mu je bio veoma interesantan, ali ga je najviše privlačila lepotica, zadužena za poslastice, Brigita. Bio je smrtno zaljubljen u nju i nije prošao dan da joj ne bi odneo cveće, a redovno joj je pomagao da očisti svoj deo kuhinje. Brigiti su se i mnogi drugi divili, dolazeći izdaleka, da probaju njen čuveni Šećerni kolač. Al se svojski trudio i čitavu godinu na razne načine se trudio da ugovori sasanak sa njom ali bez uspeha. Približio se i njegov poslednji dan rada i pri kraju radnog vremena, Brigite mu je prišla uljudno se pozdravila i stavila mu cedulju u ruku. Al nije mogao da dočeka da se vrati u svoju sobu, čitavo vreme stežući ppair u šaci i zamišljajući da tu piše - Vidimo se kasnije u baru na uglu. Tada je bio vrlo razočaran kad je otvorio pisamce i na njemu našao recept za Šećerni Kolač. Odložio je papir u jedan od dnevnika i tek mnogo godina kasnije je opet naišao na požuteli listič. Šećerni kolač je postao u restoranu Depot nešto kao recept sa potpisom, a ova priča je baš slatka uz to.
Komentari