Posni pasulj iz ekspres lonca pa još čorbast

Da li ste znali kakvi su nekada bili ekspres lonci. A bili su. Verovatno ste se susretali sa takozvanim zapečaćenim šerpama. Da plastično objasnim. Nekada davno šerpe i lonci su bili ili od gvožđa ili od grnčarije. Poklopac se oblagao testom. Tj. testom se oblagala ivica. Poklopci su imali jednu, dve ili tri rupice. Te rupice su se takođe oblagle testom da se zapuše. Pa jedna, dve ili sve tri. Kada pukne testo na rupici tada je gotovo, jer je para dovoljno jaka da probije testo. Inače pasulj je kod nas stigao u 17. veku. U 16. veku je Evropa upoznala pasulj, a mi u 17. Uopšte se nije spremao kao danas. Niti je izgledao kao danas. Bio je šaren ili tamno crven. Kuvao se obično uveče i pre toga su ga potapali na 24 sata. Nekada pasulj nije bio toliko popularan. Više se koristio u manastirima. Naš narod je bio samouk u mnogim situacijama pa su sami istraživali. Nana je jedna od biljki koja je među prvima našla primenu kod pasulja. Kada stavite list nane nema nadimanja. I sad jedna zanimljivost. U krajem 19. veka u jednom manastiru monah je kuvao pasulj i nosio narodu u selu. Koliko je kuća imala dece toliko je monah porcija nosio. Bila je nemaština. Svi su se sakupljali da sade pasulj, a monah je brao za zimu i kuvao. Tako su prebrodili krizu. Danas pasulj jedemo u svim varijantama pa i u slatkoj. Postoje kolači i torte od pasulja. Ali to drugom prilikom. Prijatno dragi moji prijatelji.