Grašak šećerac sam jela kao mala. Znam da je moja mama ovaj grašak, koji se jede zajedno sa ljuskom, stalno kupovala na Kalenić pijaci i ja sam ga obožavala. Njegov ukus i miris na pravi grašak ne može da zameni nijedan drugi grašak. Ovog prolega, kada sam kupovala seme za drugo povrće, koje gajim u mojoj bašti, naletela sam na grašak šećerac i oduševila se. Uzela sam samo jednu kutiju da vidim da li će hteti da rodi kod mene u bašti. Jeste rodio ali ga je malo tako da ću sledeće godine morati da kupim više kutija. Kutiju nisam slikala da vam prikažem, ali zato je tu gotovo jelo od ovog graška. Jeste da sam ja malo zakasnila sa branjem pa je već počeo da pravi zrno, inače se jede dok je mahuna onako pljosnata i da se ne vidi zrno. Mislila sam da to neće moći da se jede ali sam se prevarila. Podjednako je dobar i kasnije kada počne da pravi zrna, a za to je dokaz ovo moje jelo, koje smo suprug i ja pojeli u slast. Što se tiče začina od sušenog povrća pravim tako što osušeno povrće za supu (peršun, šargarepa, celer, paškanat) sameljem u mlinu za kafu.
Komentari