Karađorđeva šnicla je najpoznatija šnicla srpske kuhinje. Nju je osmislio g. Mića Stojanović, krajem pedesetih godina XX veka, kada mu je gošća naručila Kijevski kotlet, a on nije imao namirnice za to jelo, odlučio je da nešto novo osmisli od onog što je imao u tom trenutku. Napravio je teleću šniclu, punjenu domaćim kajmakom i ispohovao je. Šniclu je nazvao Karađorđeva, a servirao je tako da je šnicla činila vojnika, sos lentu, a kolut limuna orden, tj. Karađorđevu zvezdu. Kao prilog je poslužio pomfrit i boraniju, ali vremenom, boranija se " izgubila" jer je pomfrit omiljeniji. Kod nas je rašireno da se ne postuju tuđe kreacije i trud i recepti koji su zaštićeni, pa se tako svašta naziva Karađorđevom đniclom. Najčešće se stavljaju sir i šunka kao punjenje. a treba isključivo domaći kajmak. Ako se stave šunka i sir to je Kordon blu (Cordon blue tj. Plava traka) šnicla, a ne Karađorđeva. G. Stojanović je bio Titov kuvar kao i dugogodisnji profesor kulinarstva. Njegov sin drži restoran u kome se može pojesti originalna Karađorđeva. Šnicla je izdašna i zasitna, o ukusu da ne govorim.
Komentari