Dobošar pogača

Daje se na znanje!" Ko je bio dobošar Dobošar je bio zaposlen u opštini, bio je pismen, imao je jak glas, znao je lepo da govori, a vesti je, po pravilu, završavao nekakvom dosetkom. Kasnije, išao bi od ćoška do ćoška, zalupao u doboš, sačekao da se narod sakupi, a onda izvikivao čuveno: „Daje se na znanje!“ Eto daje se na znanje mama Verica sprema ponovo pogaču koja se jako lako sprema, ne zahteva neko umeće, ni trud, gotova je za čas, a diše i miriše.Jedini problem je ako nije kupila papir za pečenje, opet ribanje šerpe. A ko će ribati ujutru šerpu? Svi u glas Rajko, Rajko.... Iz gomile na ćošku čuje se glas, pa ne može i da pravi pogaču i pere šerpu. Šta ne može, to je ženski posao, reče brkati dugajlija. Zašto ženski, odgovori mu žena sa papilotnama na glavi. Zna se šta je muški a šta ženski posao opet odgovori dugajlija. Mir zavika dobošar, da Vam pročitam recept, pa se posle prepirite. E sad možete da nastavite prepirku, naglasi dobošar. Žena sa papilotnama reče: " eto šerpa je čista, stavila je papir za pečenje. Brkajlija joj odgovori: " što nije podmazala mašću šerpu i posula brašnom" Žena sa papilotnama: " ni jedne više, kreći kući ispred mene, sudove još nisi oprao, ja ne mogu nalakirala sam nokte i kravu da pomuzeš i spremiš deu za spavanje, jasno".