Vitamin D

Vitamin D, ponekad ga nazivaju i antirahitični vitamin, je jedini vitamin koji je telo sposobno da samo proizvede. Jedini uslov je da telo mora biti izloženo sunčevoj svetlosti da bi se sintetisao ovaj vitamin. Nije neophodno da se sunčanju posveti mnogo vremena da bi se postigli efekti. Jedan sat nedeljno je sasvim dovoljno. Ostale količine koje su telu neophodne moraju se uneti ishranom ili dodacima.

Vitamin D  je veoma stabilan vitamin rastvorljiv u mastima. Kao i drugi vitamini rastvorljivi u mastima i vitamin D telo može deponovati za kasnije potrebe. Budući da je stabilan, on nije podležan degradaciji tokom procesa pripremanja hrane.

Vitamin D pomaže telu u apsorbciji kalcijuma i tome se obezbeđuju da kosti budu jače, manje krte i teže lomljive. Dovoljne količine vitamina D u velikoj meri smanjuju rizik od osteoporoze i sličnih oboljenja. On može ublažiti efekate artritisa i držati bol pod kontrolom. Vitamin D je takođe neophodan u procesu apsorbcije fosfora.

Trenutno se radi na istraživanjima kako vitamin D može pomoci u zaštiti tela od raka debelog creva i sprečavanju razvoja nekih autoimunih bolesti. Prvi rezultati su obećavajući.

Izvori vitamina D

Mleko obogaćeno sa vitaminom D je veoma dobar izvor zato što se time obezbeđuje dovoljna količina kalcijuma. Namirnice koje su bogate Omega-3 masnim kao što su losos, skuša, tunjevina i sardine su veoma dobar izvor ovog vitamina. Vitamin D se nalazi i u životinskim mastima, žumancetu, maslacu, i u visoko masnim mlečnim proizvodima. Takođe prisutan je i u soku narandže i žitaricama.

Preporučena dnevni unos za odrasle je 200 do 400 i.j. (internacionalnih jedinica). Osobe između od 50 do 70 godina trebaju svoj unos povećati na 400 i.j., dok se starijima od 70 godina preporučuje unos od 600 i.j. na dan. Preporučuje se bebama koje doje da se daju dodaci vitamina D.

Imajte na umu da zdravstvene probleme mogi izazvati prekomerne količine ovog vitamina. Povećan nivo kalcijuma može dovesti do pojave kamena u bubregu i do prekalcifikacije zuba i kostiju. Depoziti kalcijuma mogu dovesti da arterije postanu tvrde i krte.

Simptomi nedostatka vitamina D

Rahitis, za koju se mislilo da je pod kontrolom, ponovo je u usponu, pogotovu kod dece koja ne uzimaju dovoljne količine vitamina D. Osnovni simptomi ovog stanja su meke kosti i kosti koje se ne razvijaju pravilno. Kod odojčadi koja ne dobijaju dovoljno vitamina D može se razviti kosti koje ne očvrsnu. Ovo može rezultirati savijenim kastima, usporen rast i mnogo bola.

U kasnijim fazama života, nedostatak vitamina D u ishrani može izazvati osteoporozu, stanje u kojem kosti postaju slabe i lako lomljive. Kako se vitamin D apsorbuje u interstinalnom traktu, bolesti žučne kese, jetre, pankreasa mogu ometati apsorbciju i dovesti do nedostataka ovog vitamina.