Jod

Jod je mikroelement, on je važan za normalno obavljanje mnogih funkcija u organizmu i nije neophodan u velikim količinama da bi se te funkcije pravilno obavljale. Jod je toliko važan mineral da se on dodaje kuhinskoj soli da bi se obezbdile neophodne količine.

Kao mikroelement, 75% joda završi u štitnoj žlezdi. Jod je sastavni deo dva važna hormona ove žlezde. Za svaki deo tela ti hormoni su neophodni. Najvažnije je da ti hormoni regulišu proizvodnju energije. Ovi hormoni kontrolišu i regulišu osnovne metaboličke procese. Drugim rečima, oni određuju koliko brzo i koliko efikasno će telo moči da sagoreva kalorije.

Hormoni tiroidne žlezde pomažu u kontroli razvoja mentalnog i sveobuhvatnog rasta kod dece. Trudnice koje ne uzimaju dovoljne količine joda povećavaju rizik da se dete rodi sa određenim stepenom mentalne zaostalosti.

Ako ste se ikada posekli kao mali, vaši roditelji su vam stavljali jod na to mesto. To je zato što je jod antiseptik. Osim toga što čisti i leči kožu on će promeniti boju koži.

Kada se u plućima nakupi sekret jod će pomoći da se sekret lakče izbaci.

Osobe koje su preosetljive na jod mogu imati problema na koži kao što su osip ili upaljenje sluzokože. To može prouzrokovati i groznicu i oticanje vrata.

Izvori joda

Jod se uglavnom dodaje kuhinskoj soli tako da ljudi uglavnom dobiju neophodne količine ovog minerala tako. Jod je takođe prisutan u morskoj hrani. Voće i povrće iz priobalnog područja su takođe dobar izvor joda.

Preporučeni dnevni unos za odrasle je 150 miligrama na dan. Za trudnice i dojilje se preporučuje između 160 i 200 miligrama na dan.

Simptomi nedostatka joda

Kako jod igra bitnu ulogu u proizvodnji energije, najčešće se srećemo sa  simptomima koji uključuju letargiju, oslabljene reflekse i slab metabolizam. Koža postaje suva i može se razviti promuklost. Količina masnoča u krvi se povećava tako da je i to jedan od simptoma koje se pojavljuju usled nedostatka joda. Ako je nedostatak joda prisutan duži vremenski period može se desiti da se tiroidna žlezda uveća. Povećanje štitne žlezde naziva se još i gušavost. Ovo stanje razvija se zato što je tiroidna žleda pod većim pritiskom da bi proizvela adekavatan nivo hormona. Uvećanje se obično primećuje na vratu. Kod dece nedostatak joda može prouzrokovati mentalne poremećaje. Srećom pa se nedostatak joda jako retko sreće.