Konzumiranje veće količine voća i povrća sa belom kožicom smanjuje za 52 odsto opasnost od srčanih napada, pokazali su rezultati holandskog istraživanja.

Naučnici su došli do tog rezultata nakon desetogodišnjeg ispitivanja uticaja boje konzumiranog voća i povrća na sprečavanje srčanih napada.

Istraživanje je obuhvatilo 20.069 odraslih osoba čija je prosečna starost iznosila 41. godinu i među kojima na početku istraživanja nije bilo srčanih bolesnika.

Broj gojaznih ljudi premašio je broj gladnih na globalnom nivou, ali tegobe neuhranjenih sve su veće usled krize koja izaziva nedostatak hrane, upozoreno je iz Međunarodne organizacije Crveni krst.

Humanitarna grupacija sa sedištem u Ženevi fokusirala se u svom godišnjem Izveštaju o svetskim katastrofama, na ishranu. Izveštaj je objavljen u Nju Delhiju, a naglašava nejednakost između bogatih i siromašnih, kao i probleme koje je izazvao nedavni rast cena.

U okviru statističkih podataka koji ukazuju na nejednaku raspoloživost hrane, Crveni krst je istakao da je prošle godine širom sveta 1,5 milijardi ljudi patilo od gojaznosti, dok je 925 miliona ljudi bilo pothranjeno.

Postoje novi medicinski dokazi da žene koje ne puše i održavaju zdravu telesnu težinu, koje se zdravo hrane i redovno vežbaju, mogu da umanje rizik od iznenadne smrti zbog srčanih oboljenja za više od 90 odsto. Rezultati mogu da budu očigledni, ali ne za sve.

Iznenadan prestanak rada srca može da se dogodi svakome, mladjim i starijim osobama podjednako. To nije srčani napad. U pitanju je mehanički problem kada srce jednostavno prestane da otkucava. Bez hitne medicinske pomoći, većina ljudi koje pogodi, umire za nekoliko minuta. Srčana oboljenja su glavni razlog za iznenadan prestanak rada srca. Abnormalno lupanje srca takodje povećava rizik. Godine takodje imaju uticaj. Kao i gojaznost i nedovoljno vežbanje. Iako žene imaju isti rizik kao i muškarci za srčana oboljenja, one su sklonije odlaganju posete lekaru ili odlasku u bolnicu.

Najnovija studija radjena u Kanadi mogla bi potencijalno da spasi milione ljudskih života. Istraživanje je pokazalo da konzumiranjem odredjenih vrsta hrane, ljudi mogu značajno da umanje svoj holesterol i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara.

Ono što je poznato kao zapadna ishrana naglašava meso i zasićenu hranu, ali u današnje vreme postoji pokret za zdraviju ishranu. Njega podržavaju lekari, zdravstveni zvaničnici, vladini zvaničnici i prva dama Mišel Obama koja ohrabruje školsku decu da više vežbaju i jedu više voća i povrća.

Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola. Inače, holesterol je vrsta masnih naslaga. On pomaže u izgradnji i održavanju ćelija.